Someday Somehow

                Jedan obican dan, vece takodje. Stigla sam do VII glave – “Novac” . Rekoh pauza bi mi prijala, jedno sat vremena da odmorim mozak. Ali kada pristupim kompjuteru, zapocnem kviz, vreme se zaustavi. Jedan sat postane dva i po, a da ni  ne primetim... Razvijemo neko lupetanje, brbljanje i tako usred svega toga, stize mi poruka od cyber drugarice : «MeSSi pogledaj kroz prozor» ... E sad, kad vam neko kaze da pogledate kroz prozor, prvo pomislite da se neko najavljuje i ocekujete da cete ugledati nekog, ali covece, na spratu sam! Posle te milisekunde, koliko mi treba da skontam da nije to u pitanju , shvatim da ima nesto napolju. Prvo mi na pamet padne vatromet ! Pridjem prozoru... i imam sta da vidim...

            Kroz mrak , na svetlucavim tackicama , provejavale su pahulje. Prvi sneg ! Prizor je bio tako lep da sam par puta pokusavala da sa terase uslikam tu panoramu na grad Beograd, ali avaj, premalo je bilo svetlosti. Svoje odusevljenje sam iskazala tako sto sam floodovala kanal, no dobro, nisam bila jedina, inace mi kick ne bi zaginuo J  . Izasla sam na terasu , udisala ostar vazduh i uzivala par trenutaka dok nije pocela da me podilazi jeza...

            Sutradan je zazvonio sat. Pogledala sam, 6:40 . Kome je prvom palo na pamet da uvede radne subote, neka se javi ako sme ! ò-ó ... Sa prozora me je zapljusnula neocekivana belina. Nije bilo potrebe da protrljam oci... Moj prvi pogled na prvi sneg u Beogradu. Ako ste pomislili nekad da je sneg – sneg, gde god padao, grdno se varate. Pitanje je da li bih ista uradila ove «radne subote» ali sam tako orno ustala da je to pravo cudo. Sledi, kupatilo, dorucak i spremna sam da podjem... Ali, pre toga, uradila sam session slika. Prvi sneg covece J

            I tako, izlazim na svez vazduh. Natrontana slojevito u ocekivanju neke mrzotine, iznenadih se tome kako nije hladno. Ostar vazduh sece grlo, ali onako prijatno, omamljujuce. Bubice u usima, muzikica svira, a ja gackam po jos neutabanom snegu i pricam svoju pricu... Puste ulice, pokoji prolaznik, par ljudi ceka na stanicama... a ja kao da sam dobila sedmicu na lotou, pevusim i radujem se lepom danu.

Recima ne mogu opisati koliko je dan izgledao lep i koliko je obecavao...Planirala sam da usput negde pokupim neki caj,vruc da me zagreje, i novine, pa da se na prvoj pauzi opustim, dam oduska i jednom recju – uzivam.

Medjutim, iako sam se borila protiv ovoga sto cu sad uraditi tj zamraciti celu pricu, desilo se to da je sve otislo u tri lepe sargarepe  jer sam bus cekala pola sata, jer je stigao krcat, prepun, te sam cekala drugi, jer sam zakasnila dobrih 20 minuta, i jer je ceo divan dan otisao sa one tri lepe sargarepe.