rec, dve, tri ...
Rekoh da nesto konacno napisem. Najpre da odgovorim na pitanje zasto ne pisem. Razlog je jednostavan, nemam o cemu. Ne klasicna bla-bla-bla-trutj-trutj-trutj for a. Ovo je nesto tipa, sve je isuvise bezvezno da bi se o tome pisalo, kao i ono staro geslo : Ako ne umes nista pametno da kazes, bolje cuti. Eto, to me je vodilo.
Ipak, i ako nemas nista pametno da kazes, valjda treba da kazes zasto je tako.
Moja teorija je : nemam kreativnosti. Nestala je, izgubila se, ostavila me. IRC je unistio zadnju mrvu kreativnosti koju sam posedovala. Zaista je krivac. Ali, ne treba mu suditi, i ja sam odradila svoj deo posla i snosim odgovornost. Stoga … kako pocinje ?Lepo, pocne a ti ni ne primetis. Ne znam nista o tom trenutku kada shvatis da je kreativnost nestala. Recimo, onog casa kada ukucani pocnu da vam zameraju da lupate vratima. Da, zaista, zvuci banalno ali jeste. Mislim, to su ista vrata, nisu pre skripala, nisi pre lupao njima, ali, sada odjednom ne mozes na miran (citaj : nebucan) nacin da ih otvoris. Sledece sto sledi, to je da uocis da nemas trenutak u toku dana kada ces da sedis i kazes sebi, nemam sta da radim. Da se premisljas cime bi se zabavio, da se dovijas i izmisljas razne gluposti i fazone kako bi se zanimao… Jednostavno toga vise nema …
Bacicu se uskoro na potragu. Izgubila sam to blago i hocu da ga vratim. Ako nista drugo, bar da ga upitam ima li nameru da se vraca ili jok … da znam na cemu sam.
Od mene za sada toliko.
Vala, od koga je i dosta je.
