” … koracam vec dugo… opet nailazim na raskrsnicu… na prosloj se nisam mnogo razmisljala, nekako je sve islo svojim tokom, pustila sam da drugi misle umesto mene, oni koji “bolje znaju”… nisu pogresili, nastavila sam putem koji je bio ispravan i najbolji moguc, ne zalim se… sada ne mogu druge da okrivim za svoje propuste, nikome to nece znaciti… izabrala sam svoj put i treba da ga izguram do kraja… ali cinjenica da se na samom pocetku pojavila velika nesigurnost u valjanost te odluke mi ne da mira… znam da je kraj lep, toliko, koliko je daleko.. ali ovde na putu, cini se nedostizan.. misli o povratku na mesto koje sam vec prosla izazivaju nemir, trenutak je dovoljan da dignem ruke.. ali isto toliko je izvesno da se to nece dogoditi.. cekaju me na onoj istoj raskrsnici ljudi koji ce mi reci da sam slaba, da sam se pravila da mogu, oni koji ce likovati tome sto sam jedna u nizu koja je mislila da je bolja.. ali, bas to mi je podstrek, to je moj spiritus movens.. nema vracanja nazad, treba ici samo pravo “
Ko razume… shvatice…
